Emfitevza

На велико изненађење дела јавности оснивачица Фонда за хуманитарно право Наташа Кандић заложила се и замолила квази-председника привремених косовских институција Хашима Тачија као и локалне власти у Ђаковици да омогуће неометан приступ и слободу кретања расељеним Србима из Ђаковице. Писмо оснивачице Фонда за хуманитарно право председнику Косова Хашиму Тачију Поштовани председниче Косова, Ваша залагање за успостављање помирења између Срба и Албанаца и за мултиетничку државу Косово има подршку међународне политичке заједнице и цивилног друштва, али наилази на несрећу код косовских Срба који данас живе у Србији. Ја сам 13. 6. 1999. године у Ђаковици видела несрећене албанске породице, људи у страху од српске полиције, куће око фламе и љекара који су скупљали новац да полиција и "парамилитарци" плате за зивот. Помогла сам колико сам могла. Никада веће хвала нисам добила. Овом приликом, молим вас да се особно ангажујете да Срби из Ђаковице, 28. августа 2018. год

Данашњим саопштењем Председника Републике Српске Милорада Додика јавно су изобличене изопачене намере САД администрације, Владе Велике Британије и њихових сателита у Сарајеву и редовима српског народа да дискредитују, уруше и пониште државност Републике Српске! Није непознаница да у својој лудости лидери Запада а поготово политичка олигархија балканског касапина Алије Изетбеговића настављају у миру оно што нису успели у рату - да укину легитимно изабране институције српског народа у БиХ и РС. Овај пут њихова злодела су надамо се на време осујећена и јавности предочена - наиме тајним донацијама и финансирањем под плаштом легалних правних послова, покушава се ојачати невладин сектор у РС који осим што не би био подложан фискалним наметима, би имао за циљ да нашкодити иституционалној инфраструктури Републике Српске а тиме довео у питање и физички опстанак српског народа у РС. Различити центри, независне институције, форуми и новинари који себе представљају као истраживачки део су

Судећи да се по медијима и незваничним дипломатским коридорима ЕУ говори о учешћу Албанске националне мањине из тзв. Прешевске долине у Бриселским преговорима, а поштујући политику реципроцитета кроз отворени политички процес могла би се укључити и српска национална мањина у Албанији! Иако су права Албанаца у Србији на изузетно високој разини онаквих мањинских права каква нису виђена у остатку света они ипак желе да буду укључени у Бриселске преговоре верујући да ће им бити обезбеђена територијална аутономија у оквиру Републике Србије. С друге стране, поштујући принцип рецирпроцитета а који је саставни део читавог миљеа правних правила међународног (јавног) права кроз отворени политички дијалог решавао би се и статус Срба у Албанији. , Имајући у виду да је корпус људских, мањинских и аутономних права Срба у Албанији веома угрожен и нарушен њихово укључивање у овај процес је нужност и неопходност. Српска мањина у Албанији има пуно право да тражи побољшање свог положаја је