Одмах по доласку у СФРЈ велики део Срба који је избегао из Албаније у Црну Гору, латио се пушке и отишао на фронт да брани матицу! Те 1991. док су на Западнославонском ратишту тињали први сукоби, Срби избегли из Албаније дали су узоран пример нашој деци и омладини - узели су оружје у руке и отишли да бране српску нејач од терориста и бруталне злочиначке политике ХДЗ-а и криминала најгоре врсте какав је спроводио њихов "извршни орган" тзв. Збор Народне Гарде. Намучени од стране домаћих црногорских власти провели су готово 10 месеци у својеврсном колективном центру који је по слободи кретања и опхођењу локалних органа више личио на затвор него на привремени смештај. Но поучени искуством и научени на рад, тешку муку и невоље - трпели су и студен и жегу али своју матицу ни после 50 година колико су били изоловани од ње и изложени сталним притисцима асимилације нису заборавили. Остали су јој верни и у најтежим тренуцима за српски народ. Тако се већ у прол