Одмах по доласку у СФРЈ велики део Срба који је избегао из Албаније у Црну Гору, латио се пушке и отишао на фронт да брани матицу!
Те 1991. док су на Западнославонском ратишту тињали први сукоби, Срби избегли из Албаније дали су узоран пример нашој деци и омладини - узели су оружје у руке и отишли да бране српску нејач од терориста и бруталне злочиначке политике ХДЗ-а и криминала најгоре врсте какав је спроводио њихов "извршни орган" тзв. Збор Народне Гарде.
Намучени од стране домаћих црногорских власти провели су готово 10 месеци у својеврсном колективном центру који је по слободи кретања и опхођењу локалних органа више личио на затвор него на привремени смештај.
Но поучени искуством и научени на рад, тешку муку и невоље - трпели су и студен и жегу али своју матицу ни после 50 година колико су били изоловани од ње и изложени сталним притисцима асимилације нису заборавили. Остали су јој верни и у најтежим тренуцима за српски народ.
Тако се већ у пролеће, ратне 1991. године могло видети много младих Обилића из Скадра: било је ту и Матановића, Бјелановића, Цеклића, Мартиновића... - а сви у редовима резервног састава ЈНА и Територијалне одбране Црне Горе, спремних да животима бране српску нејач и матицу.
Таква прича прати и Стевана Цеклића који је већ по доласку у Црну Гору био одлучан да брани своје сународнике и пријавио се у војни одсек где је добио позив и упућен у Касарну "Толоши" (данас Касарна "Морача") да би потом био регрутован на Крајишко ратиште.
"И мене се појавила жеља да пођем као добровољац на фронт.. Сви су се јавили као добровољци ко је мога пушку да носи" - рекаоје Стеван и тиме дао пример многима у Црној Гори који су се тада премишљали али и оставио велику опомену свима нама да своје увек морамо да чувамо, отаџбини ревносно да служимо а ближње своје да штитимо!
Убрзо потом у септембру дошло је и Дубровачко ратиште где су се ови момци изузетно истакли. Цела ТО Црне Горе врвела је тада од узбуркане вреле крви Врачана (Срба из Враке, области у околини Скадра) спремних да дају живот за своју државу и народ.
И заиста, баш као што су 1912./13. херојски гинули за Скадар, офанзивним борбеним дејствима, положаји агресора су уништени у Цавтату и околини а 24. новембра 1991. основана је Дубровачка република - легитиман израз политичке борбе Срба Дубровчана али и свих осталих против дискриминације, терора и колонијализма ХДЗ-а.
Врачани су уградили своје животе у темеље ове државе, ушли у историју славних предака, оставили нам у аманет да њихов посао довршимо и њихове стазе следимо. Погинули су за један бољи и праведнији свет у коме ће Срби живети поносни на свој идентитет, традицију и културу!
Послушајмо поруку Стевана Цеклића у интервјуу датом те 1991. године:
"Зато сваки поштен Србин и Црногорац треба да схвати ово и да се иде тамо да се брани своја земља!
Ако је ми не бранимо неће је нико, НИКО но ће је сви упропастити.."
Намучени од стране домаћих црногорских власти провели су готово 10 месеци у својеврсном колективном центру који је по слободи кретања и опхођењу локалних органа више личио на затвор него на привремени смештај.
Но поучени искуством и научени на рад, тешку муку и невоље - трпели су и студен и жегу али своју матицу ни после 50 година колико су били изоловани од ње и изложени сталним притисцима асимилације нису заборавили. Остали су јој верни и у најтежим тренуцима за српски народ.
Тако се већ у пролеће, ратне 1991. године могло видети много младих Обилића из Скадра: било је ту и Матановића, Бјелановића, Цеклића, Мартиновића... - а сви у редовима резервног састава ЈНА и Територијалне одбране Црне Горе, спремних да животима бране српску нејач и матицу.
Таква прича прати и Стевана Цеклића који је већ по доласку у Црну Гору био одлучан да брани своје сународнике и пријавио се у војни одсек где је добио позив и упућен у Касарну "Толоши" (данас Касарна "Морача") да би потом био регрутован на Крајишко ратиште.
"И мене се појавила жеља да пођем као добровољац на фронт.. Сви су се јавили као добровољци ко је мога пушку да носи" - рекаоје Стеван и тиме дао пример многима у Црној Гори који су се тада премишљали али и оставио велику опомену свима нама да своје увек морамо да чувамо, отаџбини ревносно да служимо а ближње своје да штитимо!
Убрзо потом у септембру дошло је и Дубровачко ратиште где су се ови момци изузетно истакли. Цела ТО Црне Горе врвела је тада од узбуркане вреле крви Врачана (Срба из Враке, области у околини Скадра) спремних да дају живот за своју државу и народ.
И заиста, баш као што су 1912./13. херојски гинули за Скадар, офанзивним борбеним дејствима, положаји агресора су уништени у Цавтату и околини а 24. новембра 1991. основана је Дубровачка република - легитиман израз политичке борбе Срба Дубровчана али и свих осталих против дискриминације, терора и колонијализма ХДЗ-а.
Врачани су уградили своје животе у темеље ове државе, ушли у историју славних предака, оставили нам у аманет да њихов посао довршимо и њихове стазе следимо. Погинули су за један бољи и праведнији свет у коме ће Срби живети поносни на свој идентитет, традицију и културу!
Послушајмо поруку Стевана Цеклића у интервјуу датом те 1991. године:
"Зато сваки поштен Србин и Црногорац треба да схвати ово и да се иде тамо да се брани своја земља!
Ако је ми не бранимо неће је нико, НИКО но ће је сви упропастити.."
Коментари
Постави коментар