Пређи на главни садржај

Две деценије од Шериданове линије на Добрињи (2001)

         Априла ове године навршава се двадесет година од доношења неповољне арбитражне пресуде у предмету "Добриња" када су Републици Српској (РС) одузети већи делови спорног насеља и интегрисани у уставноправни поредак ентитета Федедрација БиХ. 


Као да само годину дана раније Међународној заједници није било довољно што је противно сету Дејтонско-паришких докумената, изузела Брчко из институционалног оквира Републике Српске, па је веома контроверзном одлуком ирског арбитра Дијармуида Шеридана већи део спорне територије насеља Добриња ставила под суверенитет хрватско-муслиманске федерације.

    О ЧЕМУ СЕ ЗАПРАВО РАДИ?

    Након завршетка грађанског рата у Босни и Херцеговини од стране ентитетских комисија и ИФОР-а приступило се  дефинисању међуентитетске линије приликом чега долази до озбиљних несугласица односно територијалног спора у области сарајевског насеља Добриња односно њених насеља Добриње I  и Добриње IV. Наиме, српска страна чврсто је и оправдано стајала на становишту како се међуентитетска линија разграничења и договорена линија прекида ватре поклапају односно да оба насеља (Добриња I и Добриња IV) припадају територији Републике Српске. Овакав став своје исходиште црпи из Споразума о договореним основним принципима за постизање коначног мировног споразума за Босну и Херцеговину. Њима је, између осталог, договорено и територијално разграничење између Републике Српске и Федерације Босне и Херцеговине, сходно ком би 49% територије Босне и Херцеговине припало Републици Српској, а 51% Федерацији Босне и Херцеговине. Уношењем овог принципа територијалног разграничења у Преамбулу Устава Босне и Херцеговине тај принцип територијалног разграничења добија снагу уставне норме односно постаје наткровљујуће уставно начело. Није дакле, погрешно закључити да би свако решење које би на било који начин одступило од наведених и Уставом дефинисаних темељних поставки било оправдано оквалификовано као антиуставно деловање.

                        КО ЈЕ НАДЛЕЖАН ЗА РЕШАВАЊЕ СПОРА?

    Мада није био позван да решава у односном спору, Високи представник за БиХ ипак доноси контроверзну и неуставну Одлуку бр. 84/01 о спровођењу обавезне арбитраже у вези спорног дела међуентитетске линије у насељима Добриња I  и Добриња IV.

Ову одлуку власти Републике Српске сматрају дубоко антиуставном будући да је директно противна одредбама чл. I/1 и I/3, члана V/5 а) и члана VI/3 а) став 1 Устава Босне и Херцеговине. Дакле, члан VI/3 јасно прописује да је Уставни суд БиХ једини надлежан да одлучује о било којем спору који се јавља између два ентитета или између Босне и Херцеговине и једног или оба ентитета, те између институција БиХ.

Супротно наведеном, Високи представник се позвао на  "бонска" овлашћења и донео одлуку  о обавезујућој арбитражи тобоже у складу са својим мандатом о тумачењу (и спровођењу ?) цивилног дела Дејтонског мировног споразума. На самом почетку требало би напоменути како су та овлашћења веома спорне правне природе будући да је на конференцији у Бону Управни одбор Савета за имплементацију мира (ПИК) тек поздравио намеру а никако дао или доделио овлашћења Високом представнику да интервенише у законодавну, извршну и судску власт у Босни и Херцеговини. Академска заједница у Републици Српској става је да су на тај начин Високи представници самовољно присвојили или пак сами себи доделили правно аспурдна овлашћења и њиховим коришћењем наментули низ диктаторских одлука супротних тексту сета Дејтонско-паришких докумената.

    На крају разматрања овог питања а у вези са надлежношћу за решавање односног спора, важно је и споменути одредбе Анекса 2 Општег оквирног споразума за мир у БиХ. Из формулације члана IV Анекса 2 јасно се каже како ће након размештања, ИФОР-ов командант имати право да одлучи, након консултација са Странама, тачну делинацију граничних линија и зона, под условом да ће, у погледу Сарајева, ИФОР-ов командант имати право да прилагоди зону раздвајања према потреби. Из приложеног се види да Високи представник није био надлежан за питања оваквог карактера.

АРБИТРАЖА

    Oдлуком 84/01 Високог представника Волфанга Петрича за Босну и Херцеговину обавезују се Република Српска (РС) и Федерација БиХ (ФБиХ) на арбитражу а за предмет спора се прецизно наводи спорни део међуентитетске линије у подручјима насеља Добриња I  и Добриња IV. За арбитра је именован судија Дијармуид Шеридан из Ирске.

Чак и тако нелегалну Одлуку Волфанга Петрича [нелегалну јер Високи преставник није био овлашћен да решава међуентитетски спор], арбитар Д. Шеридан није испоштовао будући да је прекорачио мандат ове арбитраже и међуентитетску линију разграничења померио још дубље у простор Републике Српске! Према арбитражној одлуци, Републици Српској је припало неколико зграда, аутобуска станица и православна црква у Вељинама. Велики део Добриње је припао Федерацији БиХ, укључујући чак и основну школу.

Еманентна стручна јавност у Републици Српској је са огорчењем прихватила ову одлуку. Наиме, арбитражама у областима Брчко и Добриња нарушено је наткровљујуће уставно начела о територијалном разграничењу по којем Федерацији БиХ припада 51, а Републици Српској 49 одсто територије, па српски ентитет сада има ефективну власт на око  45% територије! Вођа тима Републике Српске у арбитражи Владимир Лукић изјавио је како је донето најгоре могуће решење за Србе са овог подручја а градоначелник Источног Сарајева Предраг Ласица оценио је одлуку погубном и катастрофалном због људи који поново остају без крова над главом.

Узалуд су били протести и позиви локалних Срба Добрињаца страним дипломатама да не деле народ, станове и улице - они који су такву одлуку донели и за њену имплементацију били одговорни, потпуно су се оглушили на легитимне захтеве народа који је ту живео. 

                                                                                            Иван Митић,

                                                               студент Правног факултета у Београду



Литература:

Антић, Ч., Кецмановић, Н. (2016). Историја Републике Српске. Београд: Делфи књижаре.

Устав Босне и Херцеговине Анекс 4 Опшег оквирног споразума за мир у БиХ

БИЛТЕН УСТАВНОГ СУДА БОСНЕ И ХЕРЦЕГОВИНЕ 2004. ГОДИНА - I део

Поповић, В. (2018) Арбитража за област Брчко: спор или фарса стољећа. Бања Лука: Академија наука и умјетности Републике Српске.

Одлука бр. 84/01 Високог представника за Босну и Херцеговину

"Већи део Добриње 1 и 4  додељен ФБиХ", Глас Јавности, 25.4. 2001

"Федералци преузели контролу над Добрињом", Глас Јавности, 26.4. 2001

"Последња граница Сарајева", IWPR, 9. мај 2001

Информација о неуставној трансформацији дејтонске структуре БиХ и утицају на положај и права Републике Српске, НСРС, 2019


Коментари

Популарни постови са овог блога

Како су Фикрет Абдић и хероји Народне одбране Западне Босне (НОЗБ) тукли по 5. корпусу Армије БиХ Атифа Дудаковића !!!

Током сукоба у Цазинској Крајини чете у саставу 5.  корпуса тзв. Армије БиХ биле су чак 25 пута десетковане и војно поражене од стране бораца ТО Фикрета Абдића. Народна одбрана Западне Босне (НОЗБ) била је оружана снага Западне Босне током рата у Босни и Херцеговини. Настала је стварањем Аутономне покрајине Западне Босне 1993. године, која је 1995. године промијенила назив у Републику Западну Босну. Након војног пораза од стране Армије Републике Босне и Херцеговине, Народна одбрана је расформирана. Пре распада Југославије у Великој Кладуши била је велика прехрамбена компанија Агрокомерц једна од најјачих индустрија у Југославији чији је директор Фикрет Абдић један од најомиљенијих личности у Босни, коју је народ назвао "Бабо".  Почетком 90-тих Фикрет Абдић био је један од кандидата СДА на вишестраначким изборима за предсједништво БиХ гдје добија највише гласова, али без икаквог објашњења своје мјесто даје Алији Изетбеговићу, што ће се касније пок

20 година од Сукоба у дреничком селу Ликошане - (28.02.1998)

Тог 28. фебруара локална породица Ахмети се подигла на оружје против регуларних милицијских патрола у селу Ликошане и том приликом мучки и свирепо убила 4, а ранила 2 припадника МУП-а Србије. Сукоб је започео у 11:30 када је возило полиције упало у заседу током које је употребљен ракетни лансер и митраљез. Најближа патрола кренула је у операцију спасавања али су упали у заседу у селу Ликошане којом приликом су страдали Мирослав Вујковић (27) и Горан Радојчић (30) а Павле Дамјановић (38) и Славиша Матејић (28) су тешко рањени. Оклопно возило је послато у село као помоћ патроли. Док су прилазили селу у 12:20 из оближњих кућа је запуцано из ракетног лансера и митраљеза. Полиција је спровела блокаду села из кога се пуцало и на хеликоптер МУП-а Србије. Током блокаде су рањени Радојица Јовановић (29) Милан Јовановић (27), који су касније подлегли ранама. У сукобима полиција је ликвидирала 16 терориста а деветорицу сумњивих ухапсила и одвела у Призрен. У селу је заплењена већа ко

29. новембар 1912 - Улазак српске војске у Елбасан

29. новембра српски војници умарширали су у Елбасан, градић у централној Албанији. Уместо арнаутске заставе истакнута је српска и успостављена је српска власт. У претходници Прве армије биле су комитске чете под командом мајора Војина Поповића популарног војводе Вука. Његове чете које је предводио војвода Дуле Димитријевић упале су у Елбасан 29. новембра 1912. године - три дана пре редовне војске. Уместо арнаутске заставе истакнута је српска и успостављена је српска власт. А први Председник општине био је војвода Дуле. О животу у Елбасану говори и писмо једног командира чете:                   "Чудна је ово варош а још чуднији становници. Све остале вароши цвеће су према овој. Ја сам прошао Приштину, Гњилане, Скопље, Тетово, Гостивар, Велес, Битољ, Охрид, Стругу и овај чудотворни Елбасан. Да је у рукама Швајцараца био би то други Цирих а овако - овако је једно ругло. Исе Бољетинца нигде нема а? И он се плаши од својих арнаута?! И ми Срби још смо доста далеко од з