Пре 20 година озбиљан сусрет пун тензија између црногорске полиције и Војске Југославије на приградском аеродрому Голубовци могао је да прерасте у нешто много горе, али срећом није..
У недељу увече, тог 8. децембра 1999. године, Савезна контрола летења затворила је "из безбедносних разлога" подгорички аеродром, чему је претходило конфронтирање момака у плавоj и зеленоj боји - црногорске полиције и Војске Југославије, око хангара за хеликоптере МУП-а Црне Горе.
Данас се са сигурношћу зна да су инцидент изазвале Црногорске власти које су почеле 1. или 2. децембра да граде хангар на војном земљишту, без дозволе Савезног министарства одбране", па је тако и Миодраг Вуковић, председник Извршног одбора ДПС-а изјавио да је "било сасвим споредно где се гради тај хангар и да ли је уопште прибављена дозвола већ да је суштина приче била у сталним покушајима да се изазову инциденти и подигну тензије!"
Од самог почетка ВЈ их је упозоравала да не граде док не прибаве дозволу на шта су се челници МУП-а или оглушавали или тврдили да је имају и да ће је тек набавити за шта ће се годинама касније испоставити да је била брутална лаж.
Нечасне намере МУП-а и ДПС-ове инфраструктуре разоткривало је и то што су они непрестано повећавали број полицајаца око градилишта, прво од 10-15 а затим је их је тог дана било до 100 - наиме, припадници министарства унутрашњих послова који су били на аеродрому су били специјалци са шлемовима и панцирима.
Довлачење јаких снага посебних јединица МУП-а Црне Горе на правце употребе на локалитетима око подгоричког аеродрома и покрети снага који су уочени тог и претходних дана јасно су изобличили крајњи циљ - акцију запоседања и обезбеђивања објеката од јавног значаја.
Блокада аеродрома "Голубовци" била би једна од најважнијих акција тадашње "војске у полету" како су тада називали МУП Црне Горе и која осим тога што би безбедоносно овладала једним од најважнијих стратешких ресурса, пренела би и важну политичку поруку да врши сувереност на свим деловима своје територије.
Као реакција на овај захват – врло брзо су на аеродром "долетела" и два војна транспортера, са припадницима специјалних снага, спремних да се укључе у евентуалне борбене операције, а у приправности су били и падобранци из Ниша и 4 борбена авиона и 2 хеликоптера намењених за уништавање живе силе и лаких возила!
Тек након што је ВЈ заузела доминантне положаје полиција се повукла:„Од ВЈ су побјегли ка бизе (џукци) са пазаришта“ изјавио је неколико дана касније савезни премијер Момир Булатовић.
Овакав незрео и тврдоглав захват ЦГ полиције претио је да поткопа и овако крхки мир који је тада владао али и као такав он се уклапао у систематске покушаје режима у Подгорици да изазове напетост и дестабилизује Црну Гору, изазове токсичну климу у друштву и даље продуби поделе и атмосферу страха која је већ тада била видљива у овој федералној републици.
Осим већ утврђене правне неваљаности и сама политичка природа изградње хангара је веома упитна: наиме, у јавности се тада доста спекулисало о томе да хангар који се гради уопште није хангар већ испостава страних обавештајних служби што је донекле и потврдио извор ВЈ изјавом да је чињеница да се хангар гради тако да не може да се види ко улази а ко излази из њега"
Пошто на састанку ВЈ и црногорске Полиције није постигнут договор комадант Подгоричког аеродрома Лука Кастратовић дао је око 14 сати борбену узбуну јединицама на аеродрому које су запоселе положаје за одбрану са земље према утврђеном плану а због предузетих мера и безбедности путника подгорички аеродром затворен је за саобраћај у 18 сати 8. децембра а поново отворен у 8 сати сутрадан после повлачења дела црногорске полиције.
"Подигнут је ниво борбене готовости због повећаног присуства полиције и испоштована је процедура прописана за такве случајеве, изјавио је касније официр ВЈ.
У недељу увече, тог 8. децембра 1999. године, Савезна контрола летења затворила је "из безбедносних разлога" подгорички аеродром, чему је претходило конфронтирање момака у плавоj и зеленоj боји - црногорске полиције и Војске Југославије, око хангара за хеликоптере МУП-а Црне Горе.
Данас се са сигурношћу зна да су инцидент изазвале Црногорске власти које су почеле 1. или 2. децембра да граде хангар на војном земљишту, без дозволе Савезног министарства одбране", па је тако и Миодраг Вуковић, председник Извршног одбора ДПС-а изјавио да је "било сасвим споредно где се гради тај хангар и да ли је уопште прибављена дозвола већ да је суштина приче била у сталним покушајима да се изазову инциденти и подигну тензије!"
Од самог почетка ВЈ их је упозоравала да не граде док не прибаве дозволу на шта су се челници МУП-а или оглушавали или тврдили да је имају и да ће је тек набавити за шта ће се годинама касније испоставити да је била брутална лаж.
Нечасне намере МУП-а и ДПС-ове инфраструктуре разоткривало је и то што су они непрестано повећавали број полицајаца око градилишта, прво од 10-15 а затим је их је тог дана било до 100 - наиме, припадници министарства унутрашњих послова који су били на аеродрому су били специјалци са шлемовима и панцирима.
Довлачење јаких снага посебних јединица МУП-а Црне Горе на правце употребе на локалитетима око подгоричког аеродрома и покрети снага који су уочени тог и претходних дана јасно су изобличили крајњи циљ - акцију запоседања и обезбеђивања објеката од јавног значаја.
Блокада аеродрома "Голубовци" била би једна од најважнијих акција тадашње "војске у полету" како су тада називали МУП Црне Горе и која осим тога што би безбедоносно овладала једним од најважнијих стратешких ресурса, пренела би и важну политичку поруку да врши сувереност на свим деловима своје територије.
Као реакција на овај захват – врло брзо су на аеродром "долетела" и два војна транспортера, са припадницима специјалних снага, спремних да се укључе у евентуалне борбене операције, а у приправности су били и падобранци из Ниша и 4 борбена авиона и 2 хеликоптера намењених за уништавање живе силе и лаких возила!
Тек након што је ВЈ заузела доминантне положаје полиција се повукла:„Од ВЈ су побјегли ка бизе (џукци) са пазаришта“ изјавио је неколико дана касније савезни премијер Момир Булатовић.
Овакав незрео и тврдоглав захват ЦГ полиције претио је да поткопа и овако крхки мир који је тада владао али и као такав он се уклапао у систематске покушаје режима у Подгорици да изазове напетост и дестабилизује Црну Гору, изазове токсичну климу у друштву и даље продуби поделе и атмосферу страха која је већ тада била видљива у овој федералној републици.
Осим већ утврђене правне неваљаности и сама политичка природа изградње хангара је веома упитна: наиме, у јавности се тада доста спекулисало о томе да хангар који се гради уопште није хангар већ испостава страних обавештајних служби што је донекле и потврдио извор ВЈ изјавом да је чињеница да се хангар гради тако да не може да се види ко улази а ко излази из њега"
Пошто на састанку ВЈ и црногорске Полиције није постигнут договор комадант Подгоричког аеродрома Лука Кастратовић дао је око 14 сати борбену узбуну јединицама на аеродрому које су запоселе положаје за одбрану са земље према утврђеном плану а због предузетих мера и безбедности путника подгорички аеродром затворен је за саобраћај у 18 сати 8. децембра а поново отворен у 8 сати сутрадан после повлачења дела црногорске полиције.
"Подигнут је ниво борбене готовости због повећаног присуства полиције и испоштована је процедура прописана за такве случајеве, изјавио је касније официр ВЈ.
Коментари
Постави коментар