Пређи на главни садржај

Чедомир Антић: Пет питања српској опозицији


„Захваљујући ауторитарном режиму избори су претворени у фарсу. Сузбијајући опозицију, подстичући режимске, парадржавне медије и претварајући парламент у циркус,  напредњачка влада је у потпуности делегитимисала изборе. Данас је највећи промотер изборне апстиненције управо власт. Њена је заслуга што изборе више нико озбиљно не схвата и сви их доживљавају као једну досадну, непотребну формалност.
На другој страни, иако у неповољном положају,  Савез за Србију очигледно није ни покушао да изађе из сенке ауторитарног режима против кога се наводно бори. Питамо:
1. Зашто двадесет дана уочи избора на улици не видимо активисте савеза?
2. Где су плакати и леци, ако већ нема слободних медија?
3. Да ли је пронађен начин за контролу избора? При том, не мислимо на сарадњу са невладиним организацијама које су финансиране од држава које подржавају напредњачки режим.
4. Зашто коалиција није кандидовала једну фиктивну листу која би уместо да привлачи бираче у заказаним терминима позивала на бојкот? Ово би им дало и право на место у изборним комисијама.
5. Имају ли било какав план за раздобље после избора и да ли су свесни да су документи које су донели почетком 2019. превазиђени?
Обавештавамо наше политичке пријатеље и истомишљенике (бар кад је реч о бојкоту недемократских избора) из Савеза за Србију да твитер и инстаграм нису кључни за било коју, па ни ову, изборну кампању.“
             Председник Напредног клуба, др Чедомир Антић
Преузето са http://www.napredniklub.org/

Коментари

Популарни постови са овог блога

Како су Фикрет Абдић и хероји Народне одбране Западне Босне (НОЗБ) тукли по 5. корпусу Армије БиХ Атифа Дудаковића !!!

Током сукоба у Цазинској Крајини чете у саставу 5.  корпуса тзв. Армије БиХ биле су чак 25 пута десетковане и војно поражене од стране бораца ТО Фикрета Абдића. Народна одбрана Западне Босне (НОЗБ) била је оружана снага Западне Босне током рата у Босни и Херцеговини. Настала је стварањем Аутономне покрајине Западне Босне 1993. године, која је 1995. године промијенила назив у Републику Западну Босну. Након војног пораза од стране Армије Републике Босне и Херцеговине, Народна одбрана је расформирана. Пре распада Југославије у Великој Кладуши била је велика прехрамбена компанија Агрокомерц једна од најјачих индустрија у Југославији чији је директор Фикрет Абдић један од најомиљенијих личности у Босни, коју је народ назвао "Бабо".  Почетком 90-тих Фикрет Абдић био је један од кандидата СДА на вишестраначким изборима за предсједништво БиХ гдје добија највише гласова, али без икаквог објашњења своје мјесто даје Алији Изетбеговићу, што ће се касније пок

20 година од Сукоба у дреничком селу Ликошане - (28.02.1998)

Тог 28. фебруара локална породица Ахмети се подигла на оружје против регуларних милицијских патрола у селу Ликошане и том приликом мучки и свирепо убила 4, а ранила 2 припадника МУП-а Србије. Сукоб је започео у 11:30 када је возило полиције упало у заседу током које је употребљен ракетни лансер и митраљез. Најближа патрола кренула је у операцију спасавања али су упали у заседу у селу Ликошане којом приликом су страдали Мирослав Вујковић (27) и Горан Радојчић (30) а Павле Дамјановић (38) и Славиша Матејић (28) су тешко рањени. Оклопно возило је послато у село као помоћ патроли. Док су прилазили селу у 12:20 из оближњих кућа је запуцано из ракетног лансера и митраљеза. Полиција је спровела блокаду села из кога се пуцало и на хеликоптер МУП-а Србије. Током блокаде су рањени Радојица Јовановић (29) Милан Јовановић (27), који су касније подлегли ранама. У сукобима полиција је ликвидирала 16 терориста а деветорицу сумњивих ухапсила и одвела у Призрен. У селу је заплењена већа ко

29. новембар 1912 - Улазак српске војске у Елбасан

29. новембра српски војници умарширали су у Елбасан, градић у централној Албанији. Уместо арнаутске заставе истакнута је српска и успостављена је српска власт. У претходници Прве армије биле су комитске чете под командом мајора Војина Поповића популарног војводе Вука. Његове чете које је предводио војвода Дуле Димитријевић упале су у Елбасан 29. новембра 1912. године - три дана пре редовне војске. Уместо арнаутске заставе истакнута је српска и успостављена је српска власт. А први Председник општине био је војвода Дуле. О животу у Елбасану говори и писмо једног командира чете:                   "Чудна је ово варош а још чуднији становници. Све остале вароши цвеће су према овој. Ја сам прошао Приштину, Гњилане, Скопље, Тетово, Гостивар, Велес, Битољ, Охрид, Стругу и овај чудотворни Елбасан. Да је у рукама Швајцараца био би то други Цирих а овако - овако је једно ругло. Исе Бољетинца нигде нема а? И он се плаши од својих арнаута?! И ми Срби још смо доста далеко од з