20 година од Сукоба у дреничком селу Ликошане - (28.02.1998)

Тог 28. фебруара локална породица Ахмети се подигла на оружје против регуларних милицијских патрола у селу Ликошане и том приликом мучки и свирепо убила 4, а ранила 2 припадника МУП-а Србије.

Сукоб је започео у 11:30 када је возило полиције упало у заседу током које је употребљен ракетни лансер и митраљез. Најближа патрола кренула је у операцију спасавања али су упали у заседу у селу Ликошане којом приликом су страдали Мирослав Вујковић (27) и Горан Радојчић (30) а Павле Дамјановић (38) и Славиша Матејић (28) су тешко рањени. Оклопно возило је послато у село као помоћ патроли. Док су прилазили селу у 12:20 из оближњих кућа је запуцано из ракетног лансера и митраљеза.

Полиција је спровела блокаду села из кога се пуцало и на хеликоптер МУП-а Србије. Током блокаде су рањени Радојица Јовановић (29) Милан Јовановић (27), који су касније подлегли ранама. У сукобима полиција је ликвидирала 16 терориста а деветорицу сумњивих ухапсила и одвела у Призрен.

У селу је заплењена већа количина оружја, мина и експлозива. Претрагом кућа заплењена су два тешка митраљеза, 4 пушке, 130 ручних бацача, 24 минобацачке гранате, 13 килограма експлозива, 3000 метака итд.

Након сукоба лешеви су однети у Приштинску болницу а касније предати породицама. Аутопсија није рађена.

ALBANSKA štampa je pisala: **Jedinice OVK su započele novu fazu delovanja na teritoriji Drenice. U selu Likošane su se 28. februara 1998. godine sukobili pripadnici OVK i tri srpske patrole. U tom sukobu ubijena su četiri pripadnika MUP-a Srbije. U znak odmazde srpska specijalna policija izvršila je masakr u Likošanu i Cirezu nad nedužnim civilima.**

Policijske snage su, u stvari, ponovo krenule da se obračunaju sa Jašarijevom bandom koja je prethodno ubila dva policajca, a skrivala se u Likošanu. Kada je policija uspela da je najvećim delom likvidira i spremala za odlazak, dvojica skrivenih terorista u jednom dvorištu, jedan u kućici za psa a drugi u bunkeru ispod koša, podmuklo su ubili još dva specijalca.

U tom obračunu ubijena su 24 naoružana Albanca a stradali su i neki civili, što je albanska propaganda iskoristila da odmah nametne priču o ubijanju nevinih ljudi, žena i dece.

Slaviša Matejić (46) iz Svrljiga jedan je od prvih pripadnika policije koji je na samom početku oružane pobune na Kosmetu 1998. godine preživeo teško ranjavanje terorista, sa čak sedam hitaca.

OVK mu napravila zasedu: Slaviša Matejić, Foto: Privatna arhiva

Matejića su pripadnici terorističke OVK bukvalno izrešetali u selu Likošane u opštini Glogovac 28. februara, na kraju mu ispalivši jedan hitac u leđa u visini srca kako bi ga overili, ali je uspeo da preživi i bude spasen u akciji Specijalne antiterorističke jedinice. U invalidsku penziju otišao je tek krajem prošle godine, 18 godina posle ranjavanja, jer mu se zdravstveno stanje pogoršalo.

- Prvog dana organizovane oružane pobune na Kosmetu četvorica policajaca napadnuta su u selu Likošane, pa sam sa još trojicom kolega krenuo da im pomognem. Međutim, na ulazu u selo upali smo u zasedu u obliku potkovice. Teroristi su zapucali na nas sa svih strana, tako da su dvojica kolega ubijena na licu mesta, dok smo jedan policajac i ja ranjeni - seća se teških trenutaka Matejić, koji je u MUP-u proveo ukupno 22 godine.

On je bio izrešetan po celom telu, ali će najgore tek uslediti...

- Tri hica pogodila su me u stomak, bio sam ranjen u stopalo leve noge, desnu potkolenicu, ruku... Lice mi je bilo krvavo od slomljenog stakla. Prvo su došli do dvojice kolega, koji su odmah stradali, i pucali u njih da bi bili sigurni da su mrtvi. Onda su prišli do mene. Pravio sam se da sam mrtav. Jedan me je uhvatio za kosu i ispalio mi metak u leđa, pored kičme u visini srca kako bi me overili. Metak mi je uništio mišić, ali je izašao kroz rame, ne oštetivši srce. Mislili su da su me ubili. Čuo sam kako na albanskom govore: „Gotovi su.“ Ko zna šta bi bilo dalje da se nije pojavio helikopter sa Specijalnom antiterorističkom jedinicom, koji je spasao i mene i mog ranjenog kolegu - veli Matejić.

U bolnici je proveo tri i po meseca, a onda, na lični zahtev, vraćen je u policijski stroj. Do 2011. je radio u stanici u Svrljigu, a onda je prešao u Žandarmeriju.

- Nažalost, zdravstveno stanje mi se pogoršalo i morao sam da se penzionišem kao 100 odsto invalid krajem prošle godine. Kolege iz Nezavisnog policijskog sindikata Srbije priredile su mi oproštaj za odlazak u penziju, na čemu sam im veoma zahvalan - navodi Matejić.