У Бриселски дијалог се укључују и Срби из Албаније: Месна (прелазна) аутономија "Врака" за Српско-црногорску мањину у Албанији?

Судећи да се по медијима и незваничним дипломатским коридорима ЕУ говори о учешћу Албанске националне мањине из тзв. Прешевске долине у Бриселским преговорима, а поштујући политику реципроцитета кроз отворени политички процес могла би се укључити и српска национална мањина у Албанији!

Иако су права Албанаца у Србији на изузетно високој разини онаквих мањинских права каква нису виђена у остатку света они ипак желе да буду укључени у Бриселске преговоре верујући да ће им бити обезбеђена територијална аутономија у оквиру Републике Србије.

С друге стране, поштујући принцип рецирпроцитета а који је саставни део читавог миљеа правних правила међународног (јавног) права кроз отворени политички дијалог решавао би се и статус Срба у Албанији. ,

Имајући у виду да је корпус људских, мањинских и аутономних права Срба у Албанији веома угрожен и нарушен њихово укључивање у овај процес је нужност и неопходност.

Српска мањина у Албанији има пуно право да тражи побољшање свог положаја јер за разлику од Албанаца у Србији она нема никаква овлашћења:

1.  у образовању - не постоје школе, нити предшколске установе на српском језику а у оквирима универзитета се не учи српски језик нити постоји лекторат српског језика и књижевности.
2. медијске слободе - не постоји никакав медијски сервис на српском језику а свако извештавање супротно политичким ставовима владајуће олигархије може изазвати косеквенце;
3. култури - Албанија не афирмише нити финансира културне пројекте Српске заједнице;

а у области људских права не поштују се основна идентитетска права преко држављанства, стварања услова за слободно изражавање националне припадности па до дискриминације у запошљавању, уделу Срба у јавном сектору, полицији итд.

Месна аутономија уз пуну персоналну и културну аутономију било би решење које би умногоме помогло овој угроженој заједници а Албанију увело у свет демократских вредности и слобода.

Месна аутономија фукнционисала би као паралелни систем влати - истурени институционални пункт Републике Србије у Албанији а установила би се као хетерогена унија насеља са српском већином која би имала статус правног лица суи генерис и која ће имати извршна овлашћења у области:

•   локалне привреде,

• образовања,

• здравствене заштите

• простороног планирања и грађевинарства;

• високе црквене аутономије;

• судства тј. мрежа основних и виших судова  који би били организовани на јединицама која чине ову месну аутономију;

• полиције при чему би удео Срба одражавао њихову етничку припадност;

• комуналних услуга;

• енергетике;