Пређи на главни садржај

Босански Хрвати хоће Додика за Председника Херцег-Босне!

Ако је судити према најновијим истраживањима јавног мњења а након најновијих политичких турбуленција изазваних недавним изборима у БиХ, хрватска еманентна стручна јавност, академска заједница и обични грађани дају политички мандат Милораду Додику да заступа њихове интересе у Председништву БиХ.


Брутално кршење Устава БиХ, Устава Федерације БиХ, наткровљујућег начела Устава БиХ  о конститутивности народа, затим Дејтонског мировног споразума кроз интервенцију међународних представника и активну про-бошњачку и бошњачку политику минирања мировног процеса и једног колонијалног, империјалистичког, хегемонистичког приступа према Србима и Хрватима довели су најпре до поништавања Хрвата као једног од трију народа у БиХ.

Хрватима се у БиХ укидају сва политичка права, намеће им се концепт унитаристичке, грађанске БиХ кроз претходно успостављање грађанске Федерације БиХ, убеђивањем да ће имати већа права као "мањина у БиХ" него као конститутивни народ,

Докидају им се једно за другим права од оних политичких до културних и образовних (кроз антиуставно формирање минстарстава образовања и културе у оквиру ФБиХ).

Оно што за сада јесте чињеница је то да хрватски народ пружа апсолутну подршку члану Председништва из реда српског народа Милораду Додику да не дозволи даљу мајоризацију хрватског народа и заштити њихов положај и легитимне интересе.

Делујући јавно у медијском простору Додик је неколико пута јавно обећао да неће дозволити неравноправност било ког народа нити допустити да прође било која одлука која би ишла на штету неком од три народа у БиХ, да ће промовисати поруку мира, дијалога и кроз отворени политички процес издејствовати повратак одузетих овлашћења Републици Српској и залагати се за мирно разграничење.

Заштита основих права Хрвата такође је интегрални део пакета политичких пакета мера Милорада Додика па је тако Додик јавно истакао подршку ре-активацији хрватског ентитета "Херцег-Босна" уз поштовање начела неповредивости граница Републике Српске.

Ипак ако је судити по коментарима на друштвеним мрежама многи Хрвати су одушевљени политичким ангажовањем Додика и желе да баш он буде тај који ће водити потенцијални хрватски ентитет.

За овако нешто Додик црпи подршку и локалних Срба како у оним општинама које су припадале Републици Српској 1991. (Грахово, Гламоч, Дрвар, Петровац, Српски део Ливна, Кључ, Сански Мост, Столац, Купрес) тако и у чисто хрватским подручјима (Томиславград, Мостар, Коњиц, Чапљина..) где срби чине око 10% укупног становништва






























Коментари

Популарни постови са овог блога

Како су Фикрет Абдић и хероји Народне одбране Западне Босне (НОЗБ) тукли по 5. корпусу Армије БиХ Атифа Дудаковића !!!

Током сукоба у Цазинској Крајини чете у саставу 5.  корпуса тзв. Армије БиХ биле су чак 25 пута десетковане и војно поражене од стране бораца ТО Фикрета Абдића. Народна одбрана Западне Босне (НОЗБ) била је оружана снага Западне Босне током рата у Босни и Херцеговини. Настала је стварањем Аутономне покрајине Западне Босне 1993. године, која је 1995. године промијенила назив у Републику Западну Босну. Након војног пораза од стране Армије Републике Босне и Херцеговине, Народна одбрана је расформирана. Пре распада Југославије у Великој Кладуши била је велика прехрамбена компанија Агрокомерц једна од најјачих индустрија у Југославији чији је директор Фикрет Абдић један од најомиљенијих личности у Босни, коју је народ назвао "Бабо".  Почетком 90-тих Фикрет Абдић био је један од кандидата СДА на вишестраначким изборима за предсједништво БиХ гдје добија највише гласова, али без икаквог објашњења своје мјесто даје Алији Изетбеговићу, што ће се касније пок...

„Од ВЈ су побјегли ка бизе са пазаришта...“

Пре 20 година озбиљан сусрет пун тензија између црногорске полиције и Војске Југославије на приградском аеродрому Голубовци могао је да прерасте у нешто много горе, али срећом није..        У недељу увече, тог 8. децембра 1999. године, Савезна контрола летења затворила је  "из безбедносних разлога" подгорички аеродром, чему је претходило конфронтирање момака у плавоj и зеленоj боји - црногорске полиције и Војске Југославије, око хангара за хеликоптере МУП-а Црне Горе. Данас се са сигурношћу зна да су инцидент изазвале Црногорске власти које су почеле 1. или 2. децембра да граде хангар на војном земљишту, без дозволе Савезног министарства одбране", па је тако и Миодраг Вуковић, председник Извршног одбора ДПС-а изјавио да је "било сасвим споредно где се гради тај хангар и да ли је уопште прибављена дозвола већ да је суштина приче била у сталним покушајима да се изазову инциденти и подигну тензије!" Од самог почетка ВЈ их је упозоравала да не граде док ...

20 година од Сукоба у дреничком селу Ликошане - (28.02.1998)

Тог 28. фебруара локална породица Ахмети се подигла на оружје против регуларних милицијских патрола у селу Ликошане и том приликом мучки и свирепо убила 4, а ранила 2 припадника МУП-а Србије. Сукоб је започео у 11:30 када је возило полиције упало у заседу током које је употребљен ракетни лансер и митраљез. Најближа патрола кренула је у операцију спасавања али су упали у заседу у селу Ликошане којом приликом су страдали Мирослав Вујковић (27) и Горан Радојчић (30) а Павле Дамјановић (38) и Славиша Матејић (28) су тешко рањени. Оклопно возило је послато у село као помоћ патроли. Док су прилазили селу у 12:20 из оближњих кућа је запуцано из ракетног лансера и митраљеза. Полиција је спровела блокаду села из кога се пуцало и на хеликоптер МУП-а Србије. Током блокаде су рањени Радојица Јовановић (29) Милан Јовановић (27), који су касније подлегли ранама. У сукобима полиција је ликвидирала 16 терориста а деветорицу сумњивих ухапсила и одвела у Призрен. У селу је заплењена већа ко...